Kreiraj linije dogledanja
Ova alatka identifikuje oblasti koje posmatra može da vidi, uzimajući u obzir topografiju terena. Ulazne lokacije tačaka mogu da predstavljaju posmatrače (kao što su ljudi na zemlji ili u tornjevima za uočavanje požara) ili posmatrane objekte (kao što su vetrogeneratori, vodotornjevi, vozila ili drugi ljudi). Rezultati definišu oblasti koje su vidljive sa posmatračkih lokacija.
I posmatrači i posmatrani objekti mogu da imaju visinu iznad zemlje i ove visine se koriste za određivanje vidljivosti Na primer, vidno polje izračunato za vetrogeneratore visine 90 metara i osobu visine 180 cm koja stoji na zemlji obično će biti veće od vidnog polja izračunatog za vetrogeneratore visine 60 metara i osobu visine 150 cm.
Sloj sa rezultatima zapisuje koliki se broj puta lokacija svake ćelije u rasteru ulazne površine može videti pomoću ulaznih tačaka posmatranja. Nevidljive ćelije su predstavljenje vrednostima tipa NoData (bez podataka).
Ako je opcija Koristi trenutni obuhvat mape izabrana, biće analizirani samo oblast rastera i tačke posmatrača koji su vidljivi unutar trenutnog obuhvata mape. Ako nije izabrana, analiziraće se sve tačke opservacije u ulaznom sloju, čak i ako su izvan trenutnog obuhvata mape.
Elevaciona površ
Elevaciona površ koja se koristi za izračunavanje vidnog polja.
Ako je vertikalna jedinica ulazne površi različita od horizontalne jedinice, kao kada su vrednosti elevacije predstavljene stopama, a koordinatni sistem je u metrima, površ mora da ima definisan vertikalni koordinatni sistem. Razlog za to je što alatka koristi vertikalne (Z) i horizontalne (XY) jedinice za izračunavanje Z faktora za analizu vidnog polja. Bez vertikalnog koordinatnog sistema, a time i bez raspoloživih informacija od Z jedinici, alatka će pretpostaviti da je Z jedinica ista kao XY jedinica. Rezultat toga je da će se za analizu koristiti unutrašnji Z faktor od 1,0, što može dati neočekivane rezultate.
Elevaciona površ može da bude celobrojna ili sa pokretnim zarezom.
Tačkasti geoobjekti koji predstavljaju lokacije posmatrača
Tačkasti geoobjekti koji predstavljaju lokacije posmatrača pri izračunavanju vidnog polja.
Optimizuj za
Metod optimizacije koji se koristi za izračunavanje vidnog polja.
- Speed — Ovaj metod optimizuje brzinu obrade, na uštrb izvesne tačnosti u cilju boljih performansi. Ovo je podrazumevano.
- Accuracy — Ovaj metod je optimizovan za tačnost u rezultatima, na račun dužeg vremena obrade.
Maksimalno rastojanje prikazivanja
Unesite rastojanje prekida gde će prestati izračunavanje vidljivih oblasti. Iza ovog rastojanja se neće određivati da li tačke posmatrača i drugi objekti mogu da se međusobno vide.
Možete ili da navedete numeričku vrednost koja predstavlja linearno rastojanje ili da izaberete numeričko polje iz ulaznih geoobjekata posmatrača. Ako je polje obezbeđeno, vrednosti sadržane u polju moraju da budu u istim jedinicama kao i xy jedinica ulaznih podataka površine elevacije.
Imajte na umu da će velike vrednosti povećati vreme izračunavanja. Ukoliko nije drugačije navedeno, podrazumevano maksimalno rastojanje će biti izračunato na osnovu rezolucije i obuhvata ulaza elevacione površi.
Ovaj parametar je koristan za modelovanje izvesnih pojava. Na primer, ograničavanjem obuhvata vidljivosti, možete da modelujete vremenske uslove kao što su slaba magla. Slično, ograničavanje obuhvata vidljivosti vam može pružiti izvesnu kontrolu nad dobom dana, aproksimacijom efekta sumraka.
Maksimalno rastojanje prikazivanja
Minimalno rastojanje dogledanja
Unesite rastojanje gde treba da počne izračunavanje vidljivih oblasti. Ćelije na površi bliže od ovog rastojanja nisu vidljive u izlazu ali mogu i dalje da blokiraju vidljivost ćelija između minimalnog i maksimalnog rastojanja dogledanja.
Možete ili da navedete numeričku vrednost koja predstavlja linearno rastojanje ili da izaberete numeričko polje iz ulaznih geoobjekata posmatrača. Ako je polje obezbeđeno, vrednosti sadržane u polju moraju da budu u istim jedinicama kao i xy jedinica ulaznih podataka površine elevacije.
Ovaj parametar je koristan za kontrolisanje oblasti analize vidnog polja na određenom rastojanju od posmatrača. Na primer, ako procenjujete vidljivost sa vrha zgrade do udaljenog parka, možete da podesite minimalno rastojanje dogledanja tako da isključi oblasti u blizini koje vas ne zanimaju i da ostvarite bolju brzinu obrade.
Minimalno rastojanje dogledanja
Rastojanje je 3D
Navedite da li se minimalni i maksimalni parametri rastojanja dogledanja mere trodimenzionalno ili jednostavnije, dvodimenzionalno. Kada je izabrana ova opcija, rastojanja dogledanja se tretiraju kao 3D rastojanje. Kada nije izabrana ova opcija, tretiraju se kao 2D rastojanja.
2D rastojanje je jednostavno linearno rastojanje mereno između posmatrača i cilja korišćenjem njihovih projektovanih lokacija na nivou mora. 3D rastojanje pruža realniju vrednost uzimajući u razmatranje njihove relativne visine.
Elevacija lokacija posmatrača
Unesite elevaciju lokacija posmatrača.
Možete da navedete bilo numeričku vrednost koja predstavlja elevaciju svih posmatrača ili kao polje koje predstavlja elevaciju svakog posmatrača. Ako je polje obezbeđeno, vrednost sadržana u polju moraju da budu u istim jedinicama kao i Z jedinica ulaznih podataka površine elevacije.
Elevacija lokacija posmatrača
Visina posmatrača
Unesite visinu iznad zemlje za lokacije posmatrača.
Možete da navedete bilo numeričku vrednost za visinu ili polje iz ulaznih geoobjekata posmatrača. Ako je polje obezbeđeno, vrednost sadržana u polju moraju da budu u istim jedinicama kao i z jedinica ulaznih podataka površine elevacije.
Podrazumevano je 180 cm. Ako gledate sa uzdignute lokacije, kao što je osmatračnica ili visoka zgrada, iskoristite tu visinu umesto toga. Tokom izračunavanja vidnog polja, ova vrednost je dodata elevaciji posmatrača, ako je navedena; u suprotnom, dodaje se interpolirane z-vrednosti površine.
Visina posmatrača
Visina cilja
Unesite visinu struktura ili ljudi na zemlji koji se koriste za uspostavljanje vidljivosti.
Možete da navedete bilo numeričku vrednost za visinu ili polje iz ulaznih geoobjekata posmatrača. Ako je polje obezbeđeno, vrednost sadržana u polju moraju da budu u istim jedinicama kao i z jedinica ulaznih podataka površine elevacije.
Rezultujuće vidno polje identifikuje one oblasti gde tačka posmatrača može da vidi ove objekte na zemlji. Suprotno je takođe tačno; objekti na zemlji mogu da vide tačku posmatrača.
Slede neki primeri postavki ciljne visine:
- Ako vaše ulazne tačke predstavljaju vetrogeneratora i želite da odredite gde ljudi koji stoje na zemlji mogu da vide vetrogeneratore, unesite prosečnu visinu osobe (oko 180 cm).
- Ako vaše ulazne tačke predstavljaju osmatračnice za požare i želite da odredite koje osmatračnice mogu da vide oblak dima koji se diže 6 m u visinu ili više, unesite 6 m za ciljnu visinu.
- Ako vaše ulazne tačke predstavljaju vidikovce duž nekih puteva ili staza i želite da odredite gde vetrogeneratori koji su visoki 120m ili više mogu da se vide, unesite 120 m za visinu.
- Ako vaše ulazne tačke predstavljaju vidikovce i želite da odredite koliko oblasti na zemlji mogu da vide osobe koje stoje na vidikovcu, unesite nulu za ciljnu visinu.
Visina posmatrača
Izlazna visina bi trebalo da postane vidljiva
Naziv izlaznog rezultata nivoa iznad zemlje (AGL). AGL rezultat je raster gde je svaka vrednost ćelije minimalna visina koju treba dodati inače nevidljivoj ćeliji kako bi je učinili vidljivom barem jednom posmatraču. Ćelijama koje su već bile vidljive će biti dodeljena 0 u ovom izlaznom rasteru.
Naziv sloja sa rezultatima
Naziv sloja koji će biti kreiran u Mom sadržaju i dodat mapi. Podrazumevani naziv je zasnovan na nazivu alatke i nazivu ulaznog sloja. Ako sloj već postoji, bićete upitani da unesete drugi naziv.
Možete da navedete ime fascikle u Mom sadržaju gde će rezultat biti sačuvan korišćenjem padajućeg polja Sačuvaj rezultat u.